Nema cene koju ne mogu da odvojim zbog svog mira i sigurnosti. Ako vam se nešto desi iznenada, pa se još uspaničite, onda više ne znate šta ćete sa sobom. Ovako, meni je moje Asistel-dugme uvek pri ruci. U svako doba mogu da pozovem, bez ustručavanja.

U slučaju da padnem, da se povredim na bilo koji način, u svakom trenutku, mogu računati na njih da će mi pomoći. Preporučujem svakome ko živi sam da pozove Asistel.

Kada se vaša organizacija meni obratila, i kada sam dobila vaš aparat, meni je bilo drago, jer sam imala osećaj da neko brine o meni. Čula sam da mnogi kažu da ste vi jedini koji ih pozovu. Navikli su na vas, na vaš prijatan glas.

Gde god se nalazim u kuci, blizu ili daleko, ja mogu da razgovaram sa njima normalno. Privezak mi stoji stalno oko vrata. Kad god poželim ja ih pozovem.

Ja poznajem Jelenu, Mariju, Danku, Slađanu, Jovanu, Bojana. Jako sam bolesna, ali mi Asistel daje duhovnu snagu. Asistel je moj duhovni oslonac, jer brine o ljudima. To su anđeli čuvari! Blagosiljam ljude koji tamo rade.

Drago mi je što mogu da računam na vas. Samo ste vi uporni u tome da me pozovete i pitate kako sam. Mnoge informacije sam dobila od vas i na tome vam hvala !

Zahvalna sam na vašoj brizi.

Kada čujem glas, glas sigurnosti, čak i moje povređene, u nepovrat izgubljene noge, prestaju da bole. Taj glas dobre i požrtvovane dece naći će rešenje za tegobu. Tu su za utehu, da umire  bol u duši. Ova moderna amajlija znači pomoć !

Koliko sam puta držala sivo-crveno dugmence na grudima, znajući da će topli glas biti pored mene i ako treba brza pomoć. Bilo mi je lakše tada.

 (U nastavku možete pročitati  zahvalnicu i pismo podrške koje je ASISTEL-u uputila korisnica Zvezdana Cvetković)

HVALA  ASISTEL!

  Monahos - na grčkom jeziku znači biti sam, prolaziti kroz sve vrline i iskušenja života - sam.

  Odatle potiče i naziv monah ili monahinja za pravoslavne kaluđere, podvižnike, koji žive sami.

  No, oni nisu sami, Gospod je uz njih i uvek ce naći neku dobrotu koja pruža ruku u tami, u samoći, u strahu.

  Mislim da Gospod prati i elektroniku, jedno drago sivo-crveno dugmence, crveno toplo oko i topli glas.

  Oni su tu, dobra deca Asistela, ljubazni, uljudni, vredni, nežni, požrtvovani. Čini mi se da sam te vrline prvi put učila u bajkama, pa pričama srpskog naroda, narodnim pesmama itd.

  Koliko sam puta držala sivo-crveno dugmence na grudima, znajući da će topli glas biti pored mene i ako treba brza pomoć. Bilo mi je lakše tada.

  Ta sigurnost ublažava patnju samovanja, ona liči na one pečene hlebove, koji su bili svetinja i koji su darovani ispred usamljenih pećina monahosa.

  Koliko mnogo simbola života sam sada navela, pišući ovu skromnu zahvalnicu.

  Hvala vam deco Asistela - hvala za hlebove pred pećinom! Svetinja su!

                                                    *    *    *

Amajlija vodi ime od staro-persijske reči amas, što znači duša. Kod primitivnih naroda, u osvit ljudske civilizacije, u amajlijama su počivale duše predaka, koje su bile tu da zaštite od zlih duhova i pomognu u lovu za opstanak života. 

  Savremena amajlija je plastična, sivkaste boje, lepog oblika, sa divnim spasonosnim crvenim okom na sredini. Dovoljan je jedan mali dodir i nestaje samoća, nekada tuga, neraspoloženje, pa i bol.

  Topli glas će se javiti i doneti spas, čak i onda kada ne izgleda da ga ima. Dobra deca Asistela, uvek su tu, iza spasonosnog crvenog dugmenceta, savremene amajlije usamljenih i često otuđenih, starijih ljudi XXI veka.                    

  Ta savremena amajlija mi daje nadu da takvi ljudi nisu napušteni u ovom dosta surovom svetu ekonomskih, ljudskih, ekoloških i ko zna kakvih sve kriza, u vremenu  kada stradaju najslabiji i po pravilu nevini.

  Kada čujem glas, glas sigurnosti, čak i moje povrđene, u nepovrat izgubljene noge, prestaju da bole. Taj glas dobre i požrtvovane dece naći će rešenje za tegobu, tu je za utehu, da umiri  bol u duši.

  Hvala Asistelu za tako divnu amajliju. Neka produbljuje svoj plemeniti opus i neka bude najlepša sigurnost na svetu.

                                                                                        Zvezdana Cvetković

Velika je to korist i pomoć za nas starije. Ja se osećam bezbedno, bezbrižna sam i zadovoljna kad znam da mogu da pritisnem dugme i očekujem pomoć.

Ja sam nedavno imala jako tešku situaciju i trebale su mi 2 jedinice krvi. Obratila sam se Asistelu - oni su mi pomogli i organizovali da se obezbedi potrebna krv za operaciju.

To su ljubazna deca. Sve što mi je trebalo od njih, ja sam dobila. Sa Asistelom se osećam sigurno i bezbedno. Jednom sam imala provalnike ispred vrata, čula sam ih i pritisnula dugme. Uplašili su se od zvuka koji se čuje kad pritisnem dugmence. Eto i to da znate!